Places...Spinalonga...

Kada na Kritu kreneš na brod koji vodi na ostrvo sa navodno najlepsom plažom i zakasniš. Pa kreneš tako iznerviran besciljno da lutaš, skreneš levo, skreneš još jednom levo, pa skreneš desno i misliš da si već i sam skrenuo od besa, a onda se prepustiš da te put odvede bilo kuda...Kada ti se čini da će ti ceo dan propasti u vožnji, a znaš da se rezervoar polako prazni...Odjednom se iznenadiš kada naletiš na divno mestašce, koje nisi ni primetio na karti. Još kada shvatiš da se nalaziš pored brodića koji za 7 evrića vozi do ostrva na izlet za koji su ti dva dana pre toga trazili 70 eura po osobi (naravoučenije-nikada ne nasedaj da ponude agencija, već se sam upusti u avanturu i istraživanje). To je sreća. 

CLICK, CLICK, CLICK

Ostrvo Spinalonga. Prvobitno i nije bilo ostrvo, već je za vreme mletačke vlasti, negde u XVI veku  pretvoreno u ostrvo radi bolje odbrane. Poslednja  kolonija leproznih u Evropi u XX veku.
Sigurno nije bilo prijatno obolelima kada su dolazili na ostrvo gde nisu znali šta ih čeka. Ulaz u tvrđavu je zato nazvan Danteova kapija.

Srećom tu su dobili smeštaj, negu, hranu, lekove...Danas je ostrvo napušteno u potpunosti, poslednji stanovnik, monah, napustio je ostrvo sredinom prošlog veka.

Neobične, kamene četvrtaste kuće.

Neverovatno je vetrovito. Čuvajte šešire, znaju da polete. Ja sam svoj tamo izgubila, baš ovde dok je Borko fotografisao. Možete da vidite da na slici nemam šešir.

O Spinalongi je pisano i snimani su filmovi. Ipak je najpoznatije po seriji koja je snimljena po romanu, pod nazivom Ostrvo. Ana (on heels) je o tome pisala, pa pogledajte njen post.

Malo sam pustila suzu. Tako to kad si trudna i gledaš kako svi šetaju i razgledaju u paru, a tvoj par negde nestao i nema ga pola sata...Mora on da se popentra svuda, da svaki detalj uslika. Šešir je Borkov, držim ga u rukama. Što je sigurno, sigurno je.

P.S. Ana srećan put!!!!